Poslednjih 20-tak godina sam zbog svog interesovanja ka zdravijem i ispunjenijem životu tražio rešenja i veze između različitih nauka – neurobiologije, fizike, biohemije, medicine, psihologije, zdrave ishrane,… uopšte zdravog načina života i svega što nas u tome ometa.
Jedna od tema koja me je stalno mučila je da li zračenje telefona, wi-fi rutera, laptopova, baznih stanica i ostalih emitera elektrosmoga loše utiče na moje zdravlje, jer su oni deo moje svakodnevnice.
Još davno sam prvo koristio pejdžer (ako ga se neko još seća), pa prve mobilne telefone i slušalice sa kablom, zatim bluetooth slušalice, pa spikerfon – da bih što više udaljio telefon od glave.
Moja rođaka je naš poznati onkolog sa više od 40 godina iskustva iz te oblasti. Ima svoju privatnu kliniku i stalno se edukuje na tu temu. Dosta sam pričao sa njom oko nuspojava EM zračenja, ali ni ona nije mogla da mi da tačan odgovor.
Govorila je da za sve te stvari treba da prođe dugo vremena (barem 10-tak godina konstantnog istraživanja) da bi se utvrdilo da li postoje štetni uticaji na čoveka i okolinu. U takvim istraživanjima nikad se ne gleda kratkoročni efekat, već dugoročni efekat na organizam.
Ali isto tako je rekla da je malo verovatno da će svetlost dana ugledati pravi podaci, jer je pitanje kome je to u interesu, što me je duboko zamislilo…
Istorijski se pokazuje činjenica da je česta pojava da je interes profitne pohlepe ispred očuvanja planete i zdravlja ljudi. To smo već imali prilike da vidimo kod pušenja, olovnog benzina, glifosata, teflona, azbesta,…
Sve je to prvo bilo kao istraženo i bezbedno za zdravlje, da bi se polako pojavljivala istraživanja koja dokazuju suprotno. Ta istraživanja su stalno ismevana i nipodaštavana, a prikazivala su se nameštena istraživanja koja su pokazivala da je korišćenje tih otrovnih supstanci bezbedno.
Tek nakon dugo godina epidemioloških dokaza i pritiska sve većeg i većeg broja relevantnih istraživanja nezavisnih istraživača i institucija, dolazilo se do laganog povlačenja tih supstanci iz upotrebe (ili “nežnog priznanja” da to baš i nije zdravo).
Međutim, ljudima koji su platili to urušavanjem svog zdravlja ili gubitkom života, to sigurno u ovom trenutku ništa ne znači.
Poenta je sprečiti, a ne uvesti nešto na velika vrata, napraviti štetu, a posle ne odgovarati. Trebalo bi da shvatimo da zapadnim svetom upravlja novac i profit, a ne iskrena želja za dobrobit ljudi.
Kada gledamo na takav način, uočavamo mnogo problema koji u ovom trenutku opterećuju zapadnu civilizaciju.
U svakom slučaju, rođaka me je podržala u razmišljanju da ne držim telefon dugo na glavi i da ga što je duže moguće ne dajem svojoj deci.
Kasnije sam izučavao temu štetnosti elektromagnetnog zračenja i nalazio sam istraživanja koja govore o tome. Ona su uvek bila ometana od strane mainstream medija i naučne zajednice koja je potplaćena od strane industrije.
Pričao sam sa svojim kolegama sa elektrotehničkog fakulteta, pregledavao svoje stare knjige, spise i ono šta smo sve učili iz te oblasti.
Problematika zaštite od elektromagnetnog smoga je u tome što u ovom trenutku ta tema spada u granično polje nauke, odnosno polja koja se tek istražuju i koja predstavljaju avangardu.
I dalje je fokus na kratkoročnim efektima, a u stvari su dugoročni efekti ti koju su bitniji i pogubniji po zdravlje i funkcionisanje čoveka.
Pošto na mom istraživačkom putu nisam tačno znao na kakve proizvode da usmerim fokus, viđao sam razne tipove zaštita i dosta prevara, od raznih nalepnica do raznih drugih neistraženih i nedokazanih (ili slabo dokazanih) proizvoda. Poenta mi je bila da nađem proizvode koji čvrsto dokazuju pozitivan biološki efekat na naš organizam. Nisu mi bili dovoljni samo radiestezijski testovi, tražio sam sveobuhvatna istraživanja.
Nipošto nisam želeo da se bavim prodajom lažne nade i ideja da će nešto da štiti, a da u to ni sam nisam potpuno siguran. Kako sam perfekcionista i skeptičan po karakteru, tražio sam dlaku u jajetu.
2015. godine sam došao u kontakt sa RayGuard švajcarskim proizvodima i naučnim istraživanjima koja ih prate.
Tek kada sam se ja lično uverio, kao i moji prijatelji i porodica da proizvodi besprekorno rade i štite, tada odlučujem da pomognem i drugima.
Za sve to vreme sam i dalje pratio naučna istraživanja, testove, pričao sa stručnjacima iz te oblasti i izvodio sopstvene zaključke.
Iz svog tog iskustva, verujem da su RayGuard proizvodi po meni jedan od najefikasnijih načina zaštite od elektrosmoga i predstavljaju jedinstvenu tehnologiju u svetu.
istina se više ne može sakriti
Isto tako verujem da će u budućnosti postojati više ovako dobrih proizvoda, kvalitetnih dokaza, preciznijih istraživanja, kao i praktičnih veza između graničnih polja nauke.
Možda smo mi u ovom trenutku pioniri u ovoj oblasti, a znam da neko ko uvodi novine obično na početku bude verbalno napadnut, pa zatim ismevan, a tek na kraju ljudi prihvate nove ideje od kojih posle i sami imaju koristi.
Polako, ali sigurno sve više isplivavaju informacije i istraživanja o štetnosti elektromagnetnog zračenja i ja verujem da neće proći mnogo vremena kada ćemo sve više biti svesni problema koji nastaje zbog raširene upotrebe bežičnih tehnologija.
Nisam protivnik korišćenja bežičnih tehnologija, ali smatram da tehnologija koju sada koristimo za bežični prenos nije sigurna po zdravlje ljudi i po okolinu.
Ako već to ne možemo da promenimo u ovom trenutku, onda nam ostaje jedina opcija da se što bolje zaštitimo i smanjimo njenu upotrebu.
Zoran Opsenica,
EMF consultant
